Sve što treba da znate o crkvenom venčanju u Srbiji: Vodič kroz procedure, cene i iskustva

Planiranje crkvenog venčanja je poseban i često emotivan deo priprema za brak. Pored duhovne dimenzije, mladenci se susreću sa brojnim praktičnim pitanjima: od administracije i troškova do crkvenih pravila i običaja. Ovaj sveobuhvatni vodič nastao je na osnovu brojnih iskustava i razgovora, a cilj mu je da vam pruži jasnu sliku i odgovori na najčešća pitanja vezana za crkveno venčanje u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Finansijski aspekti: Koliko košta crkveno venčanje?

Ovo je verovatno najosetljivije i najvarijabilnije pitanje. Cena crkvenog venčanja ne zavisi samo od crkve do crkve, već često i od pojedinačnog sveštenika. U praksi, postoje tri glavna troška:

• Prilog (taksa) crkvi u kojoj se venčavate: Ako se venčavate u svojoj parohijskoj crkvi (po mestu prebivališta mladoženje), iznos je često niži i kreće se, prema iskustvima, od 4.000 do 8.000 dinara. Međutim, ako birate popularniju crkvu kojoj ne pripadate (kao što su Ružica, Saborna crkva ili Hram Svetog Save u Beogradu), cena zakupa može biti značajno viša - od 10.000 do 12.000 dinara, a ponekad i više. U nekim slučajevima, posebno u manje popularnim crkvama, sveštenik može reći: "Dajte koliko možete" ili "Dajte koliko smatrate da treba".
• Prilog svešteniku koji venčava: Ovo je posebna stavka. Neki sveštenici imaju fiksnu "tarifu" (često se pominje iznos od 50 do 100 evra), dok drugi ostavljaju mladencima da odluče. Postoji i praksa da se novac za sveštenika stavi u kovertu zajedno sa svećama i platnom, ili mu se da nakon ceremonije. Važno je napomenuti da mnogi smatraju da sveštenik nema pravo da samoinicijativno odredi fiksnu cenu, već da bi prilog trebalo da bude u skladu sa mogućnostima mladenaca.
• Oprema za venčanje: Obuhvata platno (obično belo sa vezenim krstom), četiri sveće (po dve za mladu i mladoženju) i vino. Komplet se može kupiti u crkvenim prodavnicama, a cena varira od 2.200 do 4.500 dinara. Čaša se često ne mora kupovati, jer je crkva ima, ali neki mladenci ipak kupe ukrasnu. Sveće se mogu ukrasiti satenskom trakom.
• Crkveni hor: Nije obavezan, ali ceremoniji dodaje poseban duhovni i svečani štih. Cena hora varira od 5.000 do 10.000 dinara, zavisno od crkve i broja pevača.

Važna napomena: Često se pominje i takozvana "kumovska taksa" - iznos koji kumovi navodno treba da plate. Međutim, prema brojnim iskustvima, ovo nije pravilo, već pojedinačna praksa pojedinih sveštenika. Mnogi mladenci sami plate sve troškove kako ne bi opterećivali kumove.

Organizacija i potrebna dokumenta

Da biste zakazali crkveno venčanje, potrebno je obaviti nekoliko koraka:

1. Odabir crkve i termina: Pre svega, proverite crkveni kalendar. Venčanje nije dozvoljeno za vreme četiri velika posta (Božićnjeg, Uskršnjeg, Petrovskog i Gospojinskog), kao i sredom, petkom, na neke velike praznike (Krstovdan) i u određene dane posle Uskrsa. Ipak, za neke datume (npr. zadušnice) može se dobiti odobrenje ako sveštenik pristane. Popularne crkve treba rezervisati i po nekoliko meseci unapred.
2. Dokumentacija: Obavezno vam trebaju krštenice oba mladenca. Ako ste kršteni u drugoj crkvi, morate ih tamo zatražiti (obično se izdaju istog dana uz simboličnu naknadu). Takođe, potrebne su i krštenice kumova, koje se najčešće donose na uvid nekoliko dana pre venčanja. Neki sveštenici traže i potvrdu o slobodnom bračnom stanju iz matične crkve mladoženje.
3. Parohijska pripadnost: Po pravilu, mladence venčava sveštenik iz mladoženjine parohijske crkve (prema mestu prebivališta). Ako želite da se venčate u drugoj crkvi, taj sveštenik mora dati pismenu saglasnost (blagoslov) da vas u toj drugoj crkvi venča on ili drugi sveštenik. Za ovo se ponekad plaća simbolična administrativna taksa (oko 400 dinara), ali su zabeleženi slučajevi da pojedini sveštenici traže znatno veće iznose.
4. Predbračni ispit (savetovanje): To je sastanak sa sveštenikom nekoliko nedelja pre venčanja, gde on upisuje podatke iz krštenica, priča o svetosti braka i proverava da li postoji neka kanonska prepreka. Traje oko pola sata i obično je besplatan, iako i za ovo postoje izuzeci gde se naplaćuje.

Kumstvo na crkvenom venčanju

Kumovi na venčanju su, strogo crkveno gledano, svedoci. Međutim, u narodu se ustalio naziv kum/kuma. Osnovni uslovi su da budu kršteni u pravoslavnoj crkvi. Postoje različita mišljenja o tome da li katolici (koji su takođe kršteni) mogu biti kumovi - neki sveštenici dozvoljavaju, drugi ne. Osoba koja nije krštena ne može biti kum. Postavlja se i pitanje srodstva. Po narodnom običajnom pravu, koji je crkva prihvatila, izbegava se da kum budu bliski krvni srodnici (npr. roditelji, braća, sestre), kako ne bi došlo do preplitanja duhovnog i krvnog srodstva. Međutim, u praksi, mnogi sveštenici ne pitaju za stepen srodstva, pa se dešava da brat bude kum sestri ili obrnuto.

Venčanje u manastiru ili drugoj crkvi

Venčanje u manastiru je san mnogih mladenaca zbog mirne i duhovne atmosfere. Procedure su slične, ali je važno:

• Rano zakazati termin, jer manastiri često imaju ograničen broj venčanja.
• Poštovati pravila ponašanja i oblačenja: ramena i decolte treba da budu pokriveni, a suknja da bude ispod kolena. Poželjno je da i gosti dođu prikladno obučeni.
• Proveriti da li manastir ima svoj hor ili dozvoljava angažovanje spoljnjeg.
• Obzirom da manastir obično nije parohijska crkva mladenaca, neophodna je saglasnost njihovog matičnog sveštenika.

Crkveni razvod i ponovno venčanje

Ako je jedan od partnera prethodno bio u crkvenom braku, za sklapanje novog potrebno je crkveno poništenje prethodnog braka. Postupak podrazumeva podnošenje molbe crkvenom sudu, uz navođenje razloga, i prilaženje dokaza o poništenju gradjanskog braka. Ovaj proces može trajati i koštati (neki sveštenici traže i do 2.000 dinara za podnošenje molbe). Bez ovog rešenja, nije moguće novo crkveno venčanje, iako se gradjanski brak može sklopiti.

Česta pitanja i nedoumice

Da li moramo prvo građansko venčanje? Tehnički, crkveni brak ne zahteva prethodni građanski. Međutim, većina sveštenika će to insistirati kako bi izbegli situaciju da venčavaju nekoga ko je možda već u braku sa drugom osobom pred zakonom.

Može li se fotografisati u crkvi? U velikoj većini crkava - da. Fotograf i snimatelj su dozvoljeni, čak i u oltaru (ako je fotograf muškarac). Retki manastiri mogu imati restrikcije, pa je najbolje unapred proveriti.

Šta raditi sa svećama i platnom posle venčanja? Postoji običaj da se sveće upale na prvi naredni crkveni praznik, a od platna sašije jastučnica ili se čuva kao uspomena. Mnogi ih jednostavno čuvaju kao sećanje.

Koliko traje ceremonija? U proseku, venčanje sa horom traje 30 do 45 minuta. Bez hora, može biti nešto kraće, ali zavisi od tempa sveštenika.

Zaključak: Priprema i komunikacija su ključni

Kao što se vidi iz brojnih iskustava, svako venčanje je jedinstveno, a pravila i cene mogu varirati. Najvažniji savet je da direktno i otvoreno komunicirate sa sveštenikom u crkvi u kojoj želite da se venčate. Postavite jasna pitanja o svim troškovima, potrebnim dokumentima i pravilima. Ako naiđete na zahteve koji vam deluju neprimereno, imate pravo da se raspitate kod drugih ili da se obratite višem crkvenom telu.

Na kraju, crkveno venčanje je, za one koji u njega veruju, duhovno iskustvo i zavet pred Bogom. Iako materijalni aspekti ponekad mogu da zasenče ovu suštinu, dobra priprema i razumevanje procedure omogućiće vam da se u potpunosti fokusirate na svetost i lepotu tog trenutka.