Psihologija u Srbiji: Kompletan vodič kroz studije, prijemni i karijerne puteve

Odlučiti se za studije psihologije često je rezultat dublje želje da se razume ljudski um, ponašanje i motivacija. Međutim, put od te želje do diplome i uspešne karijere može biti izazovan i ispunjen brojnim pitanjima. Ovaj članak nastoji da pruži sveobuhvatan uvid u studije psihologije u Srbiji, od prijemnog ispita do prvog posla, analizirajući iskustva, dileme i savete koji se redovno pojavljuju među budućim i sadašnjim studentima.

Prijemni ispit: Prva i često najzahtevnija prepreka

Prijemni ispit na državnim filozofskim fakultetima u Beogradu, Novom Sadu i Nišu tradicionalno privlači veliki broj kandidata. Konkurencija je žestoka, a test se obično sastoji iz dva dela: testa znanja iz psihologije i testa opšte informisanosti. Upravo ovaj drugi deo izaziva najviše straha i nedoumica.

Kako se pripremiti? Za deo iz psihologije, ključno je detaljno savladati preporučenu literaturu. Ne radi se samo o opštim pojmovima; pitanja često zalaze u fusnote, specifične eksperimente i njihove detalje. Nije dovoljno površno znati šta je habituacija, već i tačno koliko dana su pilići sa kapuljačicama na očima prestajali da kljucaju. Sistematsko učenje i vežbanje na testovima iz prethodnih godina je neprocenjivo.

Test opšte informisanosti je druga priča. On zaista predstavlja vrstu lutrije. Očekuje se da kandidat prati aktuelna dešavanja u politici, kulturi, sportu i nauci. Pitanja mogu da se kreću od poznavanja dobitnika Nobelove nagrade do imena autora popularne knjige ili rezultata važnog sportskog takmičenja. Nema zvanične "knjige" za pripremu. Najbolji savet je da budeš u toku sa aktuelnim temama, redovno čitaš, gledaš kvalitetne sadržaje i prođeš kroz pitanja iz ranijih godina da bi stekao osećaj za tipove pitanja. I na kraju, na samom ispitu, mnogo će biti važnije da si opuštena i odmorna. Nervoza i pritisak vremena mogu poremetiti koncentraciju čak i onima koji su se najbolje pripremili.

Pored znanja, ima tu i sistema eliminacije, prisećanja, odabira odgovora čistom logikom, ali i sreće. Neki kandidati se osećaju prevarenim kada vide pitanja koja im izgledaju trivijalna ili nebitna, ali prijemni upravo i testira širinu opšteg obrazovanja i sposobnost nošenja sa pritiskom.

Da li upisati osnovne studije ili ići direktno na master?

Ovo je česta dilema za one koji su već završili jedne osnovne studije u drugoj oblasti, a žele da se preorijentišu na psihologiju. Pravilo je da se sa završenim osnovnim studijama (bilo kog fakulteta) može upisati drugi fakultet, ali najčešće kao samofinansirajući student. Postoji i mogućnost da se priznaju neki predmeti (jezici, statistika), ali to je retko i uglavnom se odnosi na opšteobrazovne predmete.

Mnogi se pitaju: Da li je bolje krenuti ispočetka ili upisati master? Odgovor zavisi od cilja. Ako želite da se bavite psihoterapijom, stručnjaci često savetuju da je bolje ići direktno na master (ako ispunjavate uslove) i paralelno krenuti na specjalističku edukaciju za psihoterapiju. Razlog je jednostavan: osnovne studije psihologije traju četiri godine i na njima se uči "gomila opštih predmeta". Tek na masteru se dolazi do užih oblasti. Ako već imate diplomu, dugoročno gledano, četiri dodatne godine studiranja mogu te mnogo više koštati - kako finansijski, tako i u smislu gubitka radnog staža i iskustva.

Međutim, ulazak na master psihologije sa drugog fakulteta nije uvek lak. Ponekad postoje predrasude, a uvek postoje diferencijalni ispiti koje je potrebno položiti da biste nadoknadili osnovno znanje iz psihologije. Ovo je posebno izraženo ako prelazite sa potpuno nesrodne oblasti. Stoga je neophodno detaljno se informisati na željenom fakultetu o uslovima i obimu dodatnih obaveza.

Izbor fakulteta: Beograd, Novi Sad ili nešto treće?

Glavni izbor za mnoge je između Filozofskog fakulteta u Beogradu i u Novom Sadu. Opšte je mišljenje da su oba fakulteta visokog kvaliteta, sa odličnim profesorima, ali i da imaju određene specifičnosti.

Beogradski fakultet ima dugu tradiciju i širok spektar predmeta. Posebno je cenjen po jakom programu iz metodologije psiholoških istraživanja. S druge strane, Novi Sad se često pohvali modernijim pristupom i predmetima kao što su akademske veštine, koje studente bolje pripremaju za naučni rad i pisanje radova na engleskom, što je od neprocenjive vrednosti za one koji planiraju karijeru u inostranstvu ili na postdiplomskim studijama.

Što se tiče privatnih fakulteta, poput Fakulteta za medije i komunikacije (Singidunum) ili Fakulteta za pravne i poslovne studije "Dr Lazar Vrkatić" u Novom Sadu, oni nude fleksibilnije programe, često usmerene na primenjene oblasti kao što je poslovna psihologija. Prednost im je što su često organizovaniji po pitanju prakse i veze sa privredom. Mana je visoka školarina i činjenica da neki poslodavci u državnom sektoru i dalje daju prednost diplomi državnog fakulteta. Međutim, u privatnom sektoru, posebno u korporacijama, ova razlika je sve manje bitna.

Šta vas zapravo čeka tokom studija?

Ukoliko očekujete da ćete od prve godine dubinski analizirati snove po Jungu ili voditi terapijske seanse, verovatno ćete biti razočarani. Studije psihologije su, pre svega, naučne studije. Studenti prolaze kroz ozbiljno učenje statistike, metodologije istraživanja, neurofiziologije, razvojne, socijalne i diferencijalne psihologije. Piše se mnogo seminarskih radova, sprovode se istraživanja, a predavanja i vežbe su obavezne, posebno vežbe koje podrazumevaju rad u grupama i prezentacije.

Za mnoge je statistika veliki izazov, posebno ako nisu imali matematiku u srednjoj školi. Međutim, ona je nezaobilazan deo psihologije kao nauke. Korišćenje programa kao što je SPSS za analizu podataka postaje rutina. Podela na smerove (klinički, organizacioni, istraživački, školski) obično se vrši tek na četvrtoj godini osnovnih studija, što znači da tri godine predstavljaju široku, opštu podlogu.

Što se tiče različitih psihoterapijskih pravaca (psihoanaliza, geštalt, kognitivno-bihejvioralna terapija), oni se na osnovnim studijama obrađuju površno i informativno. Fakultet vas ne osposobljava za psihoterapeutski rad. Cilj je da steknete diplomu diplomiranog psihologa, stručnjaka sa širokim znanjem. Za bavljenje psihoterapijom neophodna je dodatna, specijalistička edukacija koja traje godinama i zahteva značajna finansijska sredstva i lični analitički rad.

Zapošljavanje: Mračna strana ili realne mogućnosti?

Ovo je možda najkontroverznija tema. Iskustva su drastično podeljena. Sa jedne strane, postoje priče o psiholozima koji godinama ne mogu da nađu posao u struci, koji nailaze na korupciju i zahtev za "vezu" kako u državnim, tako i u nekim privatnim institucijama. Osobe koje su volontirale, imale odlične prosek i sve završile u roku, često se osećaju izgubljeno i obmanuto sistemom.

"Svi koji su imali vezu novac rade, a ja i dalje tapkam u mestu" - ovo je tužan, ali realan iskaz jednog dela diplomiranih psihologa, posebno onih koji žele da rade u državnim ustanovama kao što su škole, bolnice ili domovi zdravlja. U manjim gradovima, gde je broj ustanova ograničen, ova situacija je još teža.

Sa druge strane, postoji i druga slika. Ogroman broj psihologa se uspešno zapošljava u privatnom sektoru, pre svega u oblasti ljudskih resursa (HR). Velike korporacije, multinacionalne kompanije i poslovne agencije konstantno traže psihologe za pozicije regrutera, trenera, specijalista za razvoj i ocenu kadra. Za ove poslove nije potrebna dodatna edukacija, a plate su često višestruko veće nego u državnom sektoru. U ovom svetu, veza je mnogo manje bitna, a više se vrednuje znanje, proaktivnost i veštine.

Ostale perspektive uključuju rad u marketinškim agencijama (istraživanje tržišta i ponašanja potrošača), nevladinim organizacijama, centrima za razvoj karijere, ili pak pokretanje privatne prakse - nakon završene psihoterapijske edukacije. Frekventno online rad preko platformi kao što je Upwork takođe postaje opcija, posebno za one koji su specijalizovani za statističku analizu podataka ili pisanje psiholoških tekstova.

Ključna poruka je da perspektiva zavisi od oblasti koju odaberete. Ako težite kliničkom radu u državnoj ustanovi, pripremite se na izazove. Ako ste otvoreni za poslovni svet, mogućnosti su mnogo šire i pristupačnije.

Edukacija za psihoterapiju: Dug, skup, ali ispunjavajući put

Za one kojima je prava strast psihoterapijski rad, fakultet je samo prvi korak. Edukacija za psihoterapeuta (bilo da je reč o psihoanalizi, geštalt, transakcionoj analizi, psihodrami ili bilo kom drugom pravcu) je dugogodišnji i skup proces. Traje najmanje četiri do pet godina, a često i duže. Podrazumeva teorijske seminare, metodološki rad, ličnu terapiju (gde ste vi u ulozi klijenta), superviziju vašeg rada sa klijentima i polaganje brojnih ispita.

Cena jedne seanse lične terapije kreće se od 20 do 40 evra, a broj potrebnih seansi se meri stotinama. Ukupna cena celokupne edukacije može lako preći nekoliko desetina hiljada evra. Ipak, u poređenju sa cenama u Zapadnoj Evropi ili SAD, ovo je i dalje znatno povoljnije. Važno je istražiti škole koje su akreditovane od strane saveza psihoterapeuta i koje nude priznate diplome.

Zanimljivo je da edukaciju za psihoterapeuta mogu upisati i osobe koje nisu psiholozi (ekonomisti, pravnici, filolozi), pod uslovom da paralelno polože tzv. propedevtiku - skup ispita koji pokrivaju osnove psihologije, psihopatologije i psihoterapije, a koje organizuju neki privatni fakulteti. Ovo je alternativni put za one koji žele da promene karijeru, a ne žele da polažu celokupne osnovne studije.

Zaključna razmatranja: Da li upisati psihologiju?

Ako očekujete siguran, lako ostvariv i finansijski obezbeđen posao odmah po diplomiranju - psihologija možda nije najbolji izbor, posebno ako želite klinički rad. Ako ste, pak, spremni da se borite, budete fleksibilni, ot